Triput sam videoTita

Jednom se otac moj sa posla kuci vratio pre,
odenuo mi praznicno sve i poveo me na trg.
Bio sam klinac jos i bilo mi je tek oko pet,
al' dobro pamtim nasmejan svet i svecan i sretan grad.

Nisam razumeo zastave, guzvu, znao sam tek,
nesto je vazno, jer otac me tad prigrli snazno,
rece mi: Sine , gledaj i pamti.
I ja sam video Tita Marsala, legendu tu,
slobodotvorca, coveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita prvi put.

U skolskim danima o njemu su nas ucili sve,
al' zivot nam objasnio tek,to kakav je covek Broz.
Bio sam momak vec, kroz muziku sam trazio rec,
pred jedan koncert prostruja vest da doci ce mozda on.

I ja sam stajao malen s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo,
predamnom on, nasmejan, vecan.
I ja sam video Tita Marsala, legendu tu,
slobodotvorca, coveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita drugi put.

Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put.
Na stanicama duz pruge svud, tisina i nema bol.
Bitola, Maribor, Rijeka, Niksic, Zenica, Bol,
i svaki covek i svaki dom je zalio dusom svom.

Al' ja sam video visoke peci, fabrike dim, siroke njive,
Gradove sto slobodni zive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca,
coveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita.

I ja sam video visoke peci, fabrike dim, siroke njive,
Gradove sto slobodni zive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Marsala, legendu tu, slobodotvorca,
coveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita

Srce mi je kao ratar

Budim se u zoru ranu
kada čujem prvog petla znak.
Nasmešim se novom danu
čim se javi zlatni sunčev zrak

Tu mi je dom, sred ravnice selo spi.
Beli se još stara kuća, rodni prag.
Živim po svom, zaneli me gradovi.
U srcu mom večiti trag.

Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.

I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.

Gledam kako oblak sivi
nad ravnicom putuje u krug.
Nosi kišu nekoj njivi,
dobar razlog da mi bude drug.

Vrti se sve, k'o duboki, tamni vir.
Do sreće put čovek često traži sam.
Ja dobro znam gde me uvek čeka mir.
Ja dobro znam gde pripadam.

Srce mi je kao ratar ...

Prva ljubav

T^Aad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ^Dima.

Je^Edino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog ^Atima.

Ta^Ad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči ^Dbile.
Ima^Ela je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od ^Asvile.

^HmolPrva je ljubav došla tiho, ^Anezvana, sama,
^Hmolza sva vremena skrila se ^Etu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo djačko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kristifore crni sine

Do^Emolsadio Španskom kralju
^Dstalno jedan ^Emolisti svet.
Na ^EmolKolumba izbor pade
da^D načini preo^Emolkret.

Ni^Dje stig'o da se snađe,
^Emolveć mu utrapiše lađe
i^D rekoše: "Nađi ^Emolkontinent!"

Ni^Gje znao da će sasvim
^Dpromašiti linij^Gu,
da će naći Ameriku
sve ^Dtražeći Indiju!

Kri^Amolstifore, crni sine,
kud^Emol se vinu na pučine
ka^Dd ti to ne leži ni za ^Emollek?

Ne^D ide se preko mora
^Emolbez kompasa i motora,
^Dnema veze što je srednji ^Emolvek.

Jednog dana, kad pred njima
neka zemlja velika.
Svi viknuše: "Indija!",
kad ono - Amerika.

Kristof se za glavu hvata,
stavlja omču oko vrata
da potraži stvarno drugi svet.

Ljudi moji, totalno sam promašio liniju,
našao sam Ameriku a tražio Indiju!

Kristifore, crni sine,
kud se vinu na pučine
kad ti to ne leži ni za lek?

Ne ide se preko mora
bez kompasa i motora,
nema veze što je srednji vek.

Računajte na nas

U ^Emolime svih nas iz pedeset i neke
za ^Gzakletvu Titu ja s^Dpevo sam stih.
Ne ^Amolspominjem prošlost ni ^Emolbitke daleke,
jer ^Drođen sam ^Ctek posle ^H7njih.

Al' život pred nama još bitaka skriva
i preti nam, preti, k'o duboki vir.
Ja znam da nas čeka još sto ofanziva,
jer moramo čuvati mir.

Računajte na nas.

S^Dumnjaju ^Gneki da nosi nas ^Dpogrešan tok,
jer ^Amolslušamo ploče i ^Emolsviramo rok.
Al' ^Gnegde u nama je ^Dbitaka plam,
i ^Amolkažem vam, šta dobro ^H7znam:
računajte na ^Emolnas.

U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,
jer rođena sam posle njih.

U nama je sudbina budućih dana
i neki se možda i plaše za nju.
Kroz vene nam protiče krv partizana,
i mi znamo zašto smo tu.

Računajte na nas.

Sumnjaju neki ...

Strašan žulj

Šta u brigadi
znače predmeti s faksa
kad jedno su knjige
a drugo je praksa?

Znam da ću moći
svoj mozaik da složim
tek kada položim rad.

Sada znam šta je prava stvar,
sad sam shvatio kako se radi,
danas, čuj, imam strašan žulj,
valjda najlepši u brigadi.

Ja sam u školi
suze prolila gorke
zbog svakog pet minus
i svake četvorke.

Bi}u odlikaš
kad dođem u formu
i prebacim normu ja.

Sada znam šta je prava stvar...

Znao sam malo sve do ovoga leta.
Tek sada razumem sve radnike sveta.
Do sad sam bio samo veliki klinac
i mamin mezimac sin.

Sada znam šta je prava stvar...

Oprosti mi, Katrin

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl,
Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl,
pa napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na^Hmol stanici u Puli, pod vrelim suncem ^Emolleta,
sam čekao ^Fisautobus i svirao git^Hmolaru.
Tad^Hmol sela je kraj mene, i pitala dal' ^Emolsmeta,
i znam li dobar ^Fishotel u Rovinju il' Vr^Hmolsaru.

Op^Hmolrosti mi, K^Aatrin, možda nisam bio f^Gin,
mada si mi bila d^Hmolraga.
Oprosti mi, K^Aatrin, sve je sada samo d^Gim.
Našoj ljubavi ni tr^Fisaga.

I reče da je stigla tog jutra iz Dijona.
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona,
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom.

Oprosti mi, Katrin...

I sutra, sve je bilo k'o da se dugo znamo.
Na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža.
I nije rekla ništa, nasmešila se samo.
I pružila mi ruke kao sebe da mi pruža.

Oprosti mi, Katrin...

I, mahala mi dugo sa prozora vagona.
I pisala mi, posle, da pamti sunce juga.
I zvala me, u jesen, da dodjem do Dijona,
al' tamo ne bi bila ista, nego neka druga.

Oprosti mi, Katrin...

Život je more

^H7Život je ^Emolmore, pučina ^Amolcrna,
po kojoj ^H7tonu mnogi što ^Emolbrode. ^H7
Nije mi ^Emolsrce plašljiva ^Amolsrna.
Ja se ne ^Cbojim^H7 velike ^Emolvode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jut^Amolra rana plaše me ^H7senke
minulih ^Emoldana.
Sećanja ^Amolmutna kao u la^H7ži,
kao u ^Emolsnu...

Ipak se bo^Amolrim, ipak se ^H7nadam,
sve manje ^Emolletim, sve više ^Amolpadam,
i sve su ^Emoljače ruke ^Cšto me vuku ^H7dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

@ivot je more...

www.oaza.co.yu

Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 7.8.1997.