Tekstovi i Akordi Celovečernji The Kid |
|
Tekstovi i Akordi Celovečernji The Kid |
|
Napomena: akorde pripremio Dimitrije Čudić, sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu
| Celovečernji the kid | Don Francisco Long Play |
| Vi ste jedan običan miš | Medena vremena |
| Crni labud | Lunjo |
| Blues mutne vode | Nikad kao Bane |
| Svirajte mi: Jesen stiže dunjo moja | Neko to od gore vidi sve |
CELOVEČERNJI THE KID
Proš'o sam Ddivlji zapad širom pod nebeskim
šeširom,
a to baš nije neki Araj:
kaktusi, Dkojoti, oluje, pa nema vode i
struje,
o, kakav zabit Akraj...
Al ja sam Egonio svog vranca, mada sam Ddobar ortak s Anjim,
mor'o sam Enaći toga stranca da najzad Drasčistim sa Atim:
zašto je Eslavan i kol'ko je brz, na kraju
krajeva,
Celovečernji the AKid.
Od Santa-DFea do Santo-Franciska, i dalje, Adokle god dopire vid,
čuje se Emuzika, larma i vriska gde god je ACelovečernji Kid.
Cure Dvisoke a prerija niska, na Ačudnim mestima ostavlja trag,
od Santa-EFea do Santo-FranDciska sa njim jaše Avrag.
Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.
Poput tvrdoglavog Komanča svud širom božjeg ranča
jah'o sam za njim.
Sa koje strane pištolj drži? Ma nije valjda brži?
O, ne mirim se s tim.
Proš'o sam pravu kataklizmu, sret'o sam grizlije i šljam,
ušla mi zvečarka u čizmu, od tad više čizme ne skidam,
al' samo za njim, gde si - da si, dobro pazi
Celovečernji the Kid.
Od Santa-Fea do Santo-Franciska...
I konačno sam ga stigao na nekoj hacijendi,
izgledao je kao istočnjački napuderisani dandy,
(pio je neki sumnjivi brandy).
Rekoh mu: "Vadi ga, da vidim kol'ko si dobar!"
On reče: "Opa, malo se čudim ovom gestu,
ja ne vadim nikad na javnom mestu,
mora biti da si me zamenio s nekim".
"Sinko", reče on, "ti rešavaš sve u prvoj rundi
i ispucaš šaržer za par sekundi.
Kod mene je drugo, moj metak putuje dugo..."
Od Santa-Fea do Santo-Franciska...
VI STE JEDAN OBIČAN MIŠ
GVi, vi ste jedan običan Emolmiš,
jedan mali preplašen Cstvor,
i najbrži ritam je Amolspor za Dvaše srce.
ZnAmollam, noć je tamna k'o crni Apliš, tako rano opusti Ggrad,
čudne Emollptice poleću Ctad, nije Dlako ostati Gsam.
Sam na svetu, sam protiv svih,
tad je važno ispasti laf,
tad je važno ne biti šraf u toj mašini.
Znam, zvuči kao kafanski stih, ali moraš zgaziti put,
moraš nos pomoliti svud ako želiš stići svoj cilj.
PriAmollča se po gradu da ste Dmarka, C,G,D,G
Gsamostalni, Hmollidealni Emolltip. Emoll,D,G,Amoll
AliAmoll to je Cočigledna Dvarka.
ŠtoG se mene Emolllično tiče,
Cto su samo Dprazne priče sve.
Jer vi, vi ste jedan običan cvet, mali zečić spreman na beg
al' svud zima, vetar i sneg i ludi lovci.
Znam, ali kako menjati svet, nikom nije stalo do tog,
svako drži samo do svog, svako tera samo po svom.
Priča se po gradu da ste glavni, samostalni, idealni tip.
Kažu da ste samom vragu ravni, što se mene lično tiče,
to su samo prazne priče sve.
Ja, ja sam jedan običan tip, težak slučaj, potpuni mrak,
mnoga mesta nose moj znak, i to je nešto.
Znam, al' ne smeš biti bronzani kip, punom parom, to je moj
plan,
jer dok lupiš dlanom o dlan već si samo polovna stvar.
Spisak mojih snova je dugačak, al' na prvom mestu sad ste vi.
Ja sam stari, ofucani mačak, ne nudim vam ništa loše:
nove priče, stare ploče.
Vi ste moje sve il' ništa, već odavno lovim miša poput vas,
malog miša kao vi.
CRNI LABUD
FismolŠim došla je i prošla meni Apade na um:
EHej, to je moj Fismolpar!
I Fismolprvi put je vidim, ali Apoznajem nju,
Esasvim lucidna Fismolstvar.
Gde je to HmolživelaE? Gde se to Fismolskrivala? 
Što je Enisam video Fismolpre?
Koga je HmolljubiEla, koga je Fismolsnivala?
Nekakve Efolere - mrzim ih sve!
Poručuje kampari, mirno povlači dim,
lupka čašom o šank.
Okrenula se karta, sad sam načisto s tim,
ona sad drži bank.
Sva elegantna, tanka i mistična,
da'l pri hodu i dotiče pod.
Sve mi to liči na Pjotra Iliča,
priču o jezeru, o dobru i zlu.
Hajde Apovedi Eme, Crni DLabuEde, ja sam AslutioE da ćeš Edoći!
Daj, poljAubi Eme i poDgubi Eme, sad sam Aspreman, Esad mogu Dpoći.
Upućuje mi pogled kao dodir na tren,
hej, al' tren jako dug.
Znam, prob'o sam sve i sad sam konačno njen,
ona zatvara krug.
Ona je drukčija, s njom nema šmekanja,
i mnogo bolje nosi moj stil.
To nije putnica za listu čekanja,
čim se spakuje, startuje već.
Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći.
Trošio sam život kao šećerni štap,
hej, sladak i lep.
I šarao i varao i stvarao bol,
vuk'o vraga za rep.
Ti nosiš račun za sve te zablude,
o tvome vratu vidim svoj krst.
Ja sam te čekao, moj Crni Labude,
još od ko zna kad, pođimo sad.
Hajde povedi me, Crni labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me, ja sam spreman, sad mogu poći,
sa tobom.
Daj, dotuci me, Crni Labude, i ne štedi me ove noći.
Hajde, vodi me, oslobodi me, svi to moramo jednom proći,
bar nekad.
Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, povedi me, ispovedi me, sad sam spreman, sad mogu poći.
BLUES MUTNE VODE
CismolSvašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi Fismolsmuđ,
karaš i Hbandar, lopov i džandar
i ribe Cismolšto žive na račun Gistuđ.
Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj Fismolblues bez namere bitne.
I najveće Cismolribe za mene su Hsitne.
Ja sa Estrane samo Aposmatram taj Hsvet.
A budem i ja Fismoli smuvan i varan,
pa svakom se Cismoldesi da ispadne Hšaran,
to je AbarFismol rutinska Dis7stvarGis. Cismol
Ko život vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, što mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu,
štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima rešava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naiđu krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.
SVIRAJTE
MI JESEN STIŽE DUNJO MOJA
AmolToga jutra sam Cstigao putničkom Gklasom,
pa Dmolkući sa stanice Amolčasom,
kroz Fbašte i Gprečice Amolznane. D
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.
EUšao sam na Amolprstima,
mCati beše već Gbudna i brzo se Cprekrstila.
EReče: "Prošlo je Amolk'o za čas,
Cbaš si stigao Gdobro jer svatovi su Ctu do nas
pa će ti Esvirati a ti ćeš birati". Dmol,Amol,E,Amol
Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
[irok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!"
ESvirajte mi "Jesen stiže dunjo Fmoja", jesen Dmolrana,
Gnek zazvone tambure u Ctransu. A7
DmolZnam da nije Epesma ova Amolza veEselje iAmol svatoA7vac,
Dmolal' ja moram Gčuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moEja...
Retko odlazim kući a pišem još ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
 www.oaza.co.yu |
Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 1.10.1997. |
