Somborske novine: Đorđe Balašević na koncertu u "Mostongi" oduševio pet hiljada posetilaca

OKIĆEN PEROM SOKOLA ...

Nama su danas rekli – prvi put svirate u slobodnom Somboru. Što se mene tiče, Sombor je uvek bio slobodan, tu sam dolazio i kad je bilo najteže – imao sam azil kod vas, mojih bistrookih! 

Napolju mrak, sitni minuti do 20 sati i POČETKA... Jurnjava, strka, “uvek u poslednji tren!”. Hala, susedne ulice, livade, poneki trotoar načičkani autima. Srećom, može da se prođe. Gužva pred ulazom, tiska se i staro i mlado. Karte, ipak, nisu bile preskupe. Unutra grotlo, mesta skoro ni za stajanje. Došli Somborci i komšije da pozdrave svog Đoleta! 

Nismo ni osmotrili face, kad ono – crno pred očima! Šta bi? Neko ugasio svetlo. Neverovatno! Sad će koncert, tek sa kojim minutom zakašnjenja. Pet hiljada ljudi u slatkom (i bučnom) iščekivanju. Iz tame, Dušan Bezuha veze akustičnu gitaru, kreće glas: “Mi smo bar imali stare gitare, poneki bedž na reverima...” “Devedesete” i eksplozija oduševljenja! Ko kaže da su Lale (Bačvani, valjda) tunjave? Kad vole, onda vole.
Puče lajt šou i osvetli NjEGA. Glavom i bradom. 

– Geda nas baš naučio da putujemo – Vankuver, Melburn, Njujork... A sad, Sombor, Palanka, Žabalj... Zamislite – Žabalj! Na po puta do Zrenjanina. Dođem kući posle koncerta, još se ni krompirača nije o'ladila, a moji me zabezeknuto gledaju: – Šta, jel' otkazan koncert? – Đole u elementu, red šale, red muzike. Ali KAKVE! Za nežne, suptilne, romantične dušice, pa onda malo veselog čardaša, džeza, tanga... Sve, sve ali GEDA! 

... “Proširen” “gedunčetom” i “gedolendom”. 

– Što se ženskih tiče, nije baš neki laf, može pred njim sve da se vrcka, i jako čudna stvar se zbiva – mnogo više on uživa da nas, da izvinete prcka! (A onda poruka koju mu je familija upućivala kad god nešto zakrmači.) “Gedo, gluperdo, svu si zemlju...” – Ljudi, nastavlja Đole, održo sam stoti (ej, stoti) koncert u Beogradu! Sa “Otporom”, naravno. Ali, ima još uplašenih! Svirali smo u Palanci, baš posle ONIH DOGAĐAJA, i ja pred svima kažem: – Gotov je! Oni ćute. Rekoh, šta vam je? Do 23. da izdržimo, decembra, i da ih sve pošaljemo tamo gde im je i mesto – u zaborav!
Što se nas tiče, “anfakabls”, (“ne nadje....h” – konspirativni naziv za prateći bend, op. a.) nismo vas brukali. Svirali smo, sećate se, u Skoplju, pa u Ljubljani, Sarajevu, Puli. Pomalo osvajamo ono što su drugi izgubili. 

“Živeti slobodno”, himna Oktobra u Srbiji, pa onda, “Neki novi klinci”, “Devojka sa čardaš nogama”, “Provincijalka”, “Luzer”, “Oprosti mi Katrin”, ko će popamtiti sve hitove. Ah, da – posebno draga, “Lepa protina kći”... Narod je otkino na “Vasu Ladačkog”. “Znate l priču...” peva Hala... Balašević samo suflira. Bis za bisom – nećeš se ti lako Somboraca oprostit! I onda, na samom kraju, “Odlazi cirkus iz vašeg lepog grada...širokim drumom što izlazi na – Sivac... u vedroj noći za njim srebri trag... ode i tužni pajac što bio vam je drag...”

Hvala Nemanja
"Nemanja Buzadzic" <buzadzic@sombor.com>