Nedelja jutro.DELIJE se skupljaju ispred zgrade SD kako bi sacekale autobuse i krenule na put do dalekog Lyon-a.Vecini je bilo rano jutro pa je atmosfera bila prilicno smirena.Trebalo je nesto da podigne adrenalin.Odjednom neko dolazi sa vestima da su grobari okupljeni kod blagajne svog stadiona,kako se kasnije saznalo,zbog karata za utakmicu protiv Lazia (jedan je Stankovic Dejan).
Nas je bilo za 4 autobusa,znaci 200,njih,pa barem duplo vise.Ko ne veruje nek se samo seti kakve su guzve bile na nasem stadionu da se uzmu karte za vazne utakmice.Nasi momci su krenuli na njih kroz parkic,ali najvise polovina okupljenih,mada jos nisu svi ni stigli.Par grobara je dobilo kamen,a kako sam cuo najgore je prosao Koprivica,kojeg je kamen pogodio u arkadu.To je bio nas prvi nalet,a onda su nas odbacili.Nasi u povlacenju pozivaju ostale koji su bili ispred "Lotosa".Uz njihovu pomoc ponovo odbacuju grobare skoro skroz do kraja parkica.Tu sam i video prvi kontakt,ali vrlo kratak,do tad je sve bilo na kamenju i trcanju i pretnjama.Tad su videli koliko nas stvarno ima,bez obzira sto je mali broj ostao da cuva stvari kod "Lotosa",i shvatili da ih je mnogo vise.Cume je izasao i obavestio nas da dosta njih ima i oruzje,a bogami i culo se par pucnjeva u parkicu.Tu pocinje nase povlacenje skroz gore do sportskog drustva,a zatim i skoro do blagajne.Tu je zabelezen jedan ,pa prosudite sami kakav gest:Dok su nasi prvi redovi bili kod SD,od auto- komande je kolima naisao Savija,sa porodicom.Posto su ga prepoznali,izasao je da mu ne bi polupali kola i stao ispred svojih,oni su ga okruzili i jedan ga je s ledja udario rukom u glavu.Sve u svemu,koliko sam ja video vise nasih je bilo krvavo od kamenica.
Polazak je kasnio 1h,a u strahu od kamenovanja jer nije prijatno putovati do Francuske bez prozora,busevi idu preko Konjarnika.Kako smo kasnije saznali,grobari su usli u prazan Lotos i demolirali ga.
Put kao put,dug uz stajanja na pumpama.Jedino je Celzijev autobus imao prilike da vidi i Zenevu sa francuske strane Zenevskog jezera jer su malo (oko 200km) zalutali,dok je Savijin iamo i sudar pa ih je to poprilicno zadrzalo.Kod nas je bilo zezanja kad smo vise poludeli od sedenja,pa je tad zadnji deo busa prozivao prednji da su grobari,na sta su ovi pokusali da uzvrate,ali nije islo....omiljena pesma je bila "i ko ne skace,taj je grobar....".Miki Pavijan se malo smirio kad je vozac rekao da je busa malo truo i da moze da se desi da neko propadne :))
Posle spavanja u Valonsu i izbacivanja iz hotela,izmedju ostalog zbog velikog broja grafita,moj autobus dolazi u Lyon oko 12h.SAmo da ne zaboravim,na ulazu u Francusku stoji jedan grafit "SRBI'A" jer je pisac zaboravio "J" pa su naknadno dodali apostrof :) . U Lyonu nije bilo nekih vecih kontakta sa njihovim navijacima vec je samo skinuto par salova.
Polazak 2 autobusa je zakazan u 1730 od univerziteta (put od 10 min).Tu dolazi do prvog veceg veselja,ako se izuzme navijanje na jednom trgu.Naime,pocinje pesma i zaustavljanje saobracaja,za sta su oni imali mnogo vise strpljenja od nasih drotova,a bogami imamo mi tu i mnogo vise prakse :). Ispred stadiona opet propust u organizaciji (ponovila se prica iz Bukuresta)-nema ljudi kod kojih su karte.Ipak usli smo tako sto je Joca prepoznavao prisutne:),naravno i mnogi gastarbajteri su tako usli.
Na tribini je doslo do nekoliko sitnih carki i tuca izmedju DELIJA (uobicajeno),koje su redari pokusavali da sprece,ali su bili onemoguceni od nas jer smo to resavali "u krugu porodice".A onda je izbila veca tuca,tj. jednog momka koji nije doputovao sa nama su odrali,ali ne znam abog cega.Milicija je usla na tribinu i odvukla ga.Tada je jedan od nasih sa previse fizickog kontakta poceo da objasnjava jednom redaru da treba da se skloni,na sta su panduri reagovali i pokusali da ga odvedu.Tu je pocela prava tuca s njima,kojih je bilo,cini mi se 8,a redari se nisu mesali.Panduri su se odjednom nasli opkoljeni u krugu ali nisu pokusavali da izadju sa tribine(ulaz je kao na grobarskom)vec samo da nas odmaknu od sebe.Trajalo je to jedno vreme,dok su im nasi stalno na engleskom govorili da izadju sa tribine.Nisu poslusali,a onda se jedan momak zaleteo i preko ledja nasih koji su im bili najblizi,isprskao suzavac.Tad su morali da se povuku,a redari su sami otisli i vise se ni jedni ni drugi nisu vracali.Nasi su ih malo jos jurili i gadjali bakljom i na tome se zavrsilo,s tim sto su cini mi se dvojica uhapsena.
Navijanje ste culi i sami u prenosu.Za one koji nisu imali prilike da prate prenos,svi koji su gledali su mi rekli da smo bili glasniji od domacih u prvom poluvremenu.Posle treceg gola moral je totalno pao i to ne zbog rezultata vec zbog zalaganja igraca.Nikad nisam video da svi zapadnu u toliku depresiju.Pocinjemo da se "budimo" vise pojedinacno od oko 15-og minuta,da bi ponovo poceli sa jacim navijanjem oko 30-og.Francuzi su se jace culi jedino kad im je igrac iskljucen,pa je onda ceo stadion zvizdao kad bi mi drzali loptu,a pozdravljao svoje kad bi se oni dodavali.
Igraci su se jadno poneli po zavrsetku utakmice jer nisu dosli da nas pozdrave i to drugi put zaredom.Mogli bi da shvate gde im je mesto i da to cine i najvece zvezde u svim sportovima.
Odlazak je protekao mirno izuzev pokusaja da ne idemo dok se ona 2-ca ne oslobode,ali bilo je previse murije sa kerovima i pod punom opremom,koji su nas i otpratili jedan deo puta.
Na nasoj granici nas je takodje sacekala pratnja do auto puta,doduse 3 busa jer se 4-ti negde zagubio :)

Aleksandar Glisovic #134