Izveštaj sa revanš utakmice kvalifikacija za Ligu šampiona u rukometu

Uprkos gromoglasnom navijanju nase petnaesteorke SKA Minsk je izbacio Zvezdu iz rukometnog kupa sampiona. Nema price, Belorusi su bili bolji i slavili sa cak 13 poena prednosti (u prvom mecu bilo je 30:22) za Zvezdu. Od celog tima jedino su srcem igrali mladi golman Saric i Ratko Nikolic, sto nista ne vredi kada ostali samo trckaraju. Mi smo se u dvomilionskom Minsku sjajno proveli- neki su odmah pokupovali pivo (solidno), neki su krenuli u potragu za "prijateljicama noci" (uglavnom bezuspesno, mada su se neki i ogrebali za dzabe), neki od nas su otisli u diskoteke. Minsk je lep grad, pristojno sredjen i iako je rec o zemlji iz bivseg Sovjetskog Saveza, neka ozbiljnija kriza se i ne primecuje. Ribe su im fenomenalne, a svi mnogo vole Srbe. To smo se uverili vec pri nasem dolasku pred halu (koja je 20-ak kilometara od centra) kada su nas cekali navijaci Dinama i Torpeda iz Minska (pretezno Skinheadsi), koji nisu verovali da smo dosli u njihov grad! Bili smo vidjeni kako setamo sa salovima po gradu vece pred tekmu i oni su dosli da se upoznaju sa nama. Sa (belo)Rusima smo se zgotivili, zajedno navijali (Fuck you NATO, Radovan Karadzic...) i razmenjivali rekvizite, a ono sto nas je sve prilicno iznenadilo (pa i one od nas koji se razumeju u desavanja na medjunarodnoj tifo-sceni) jeste da su navijaci iz Minska vrlo dobro organizovani, da cak imaju i svoje navijacke casopise i da sve o nama znaju (pricali su o tuci u Volgogradu, o neredima u Mecu, a jedan lik cak i ima kasetu sa Maksimira). Navijali smo celu utakmicu sa subarama na glavama i pokusali smo da pomognemo momcima da se kvalifikuju, ali iskusna beloruska ekipa prosto ih je pojela. Uz "Igrali smo i izgubili smo-igracemo i pobedicemo!" krenuli smo nazad za Beograd ceo put se za****vajuci u avionu.