ZVEZDA - Obilic 2:0

Dan uoci finala kupa sa Napredkom iz Krusevca, smogoh snage i nadjoh vremena da opisem ono sto se desavalo na Djurdjevdan.. Znam, mnoge je iznenadila poseta od preko 20-25 hiljada ljudi na Marakani, a ono sto je mene zapanjilo jos vise to je da su i ljudi kojima je tog dana bila slava - ipak dosli na sever, da gledaju kako se osvaja titula... Pobeda od 2:0, cista kao suza. Igra crveno-belih gotovo iznenadjujuce mirna i neverovatno sigurna, bez kiksa, i sto je vaznije - bez srljanja i zurbe. Znalo se i pre tekme da neresen rezultat moze biti koban po titulu, jer bi u slucaju takvog ishoda na nasem stadionu, i u slucaju pobede Partizana nad Radnickim u Kragujevcu - grobari opet bili ispred nas, iako sa istim brojem bodova.. (sad ono cuveno "ALI") Ali :) Mnogo smo jaki.. jebote, mnogo smo jaki :) Ponovo je poslednja linija odbrane bez greške odradila posao. Kapiten Bunjevcevic, zatim Vukomanovic koji je igrao desno, i na levoj strani - Glogovac, dobili su sve duele, a golman Kocic je još jednom ostao neocenjen. Iako su ljudi na tribinama potajno strepeli od Obilica koji je u prethodnom kolu postigao cak 6 pogodaka - odbrana i manevar Zvezde ucinili su da igra u ovom derbiju bude nalik ostalim partijama na Marakani u ovom, neverovatnom, Zvezdinom prolecu. Bez greske u zadnjem redu (Obilic je ladno prvi shut uputio ka Kocicu u 63. minutu, i to iz slobodnog udarca!!), zatim pokretljivi i pozrtvovani manevar (Leo Lerinc "fanatik", i za mnoge neverovatni "jebote_opet_odigr'o_bez_greske" Ilic), kao i smireni napadacki deo ekipe - bili su i vise nego dovoljni za pobedu. Za titulu. Posle pet godina. I .. kao i 1995, kada se o tituli odlucivalo bas 6. maja, bas na Djurdjevdan, bas na Marakani.. Tako je bilo i ovog puta.. Zvezda je igrala u sastavu: Kocic - Dudic, Glogovac, Vukomanovic, Bunjevcevic - Gvozdenovic, Ilic (od 70. Bajcetic), Lerinc (od 83. Georgioski), Boškovic - Pjanovic, Stevanovic (od 57. Drulic) Tekma sa Obilicem je, kao sto rekoh, privukla (fenomenalnih) 25000 ljudi. Sever je bio popunjeniji no ikad ove sezone (izuzimajuci derbi sa grobarima), a atmosfera sjajna, kao i celog proleca... Prvo.. par reci o Vitezovima, koji su dosli na Marakanu.. al koje nisam cuo ni jedan jedini put (mozda zato sto sam sve vreme pevao? :). Okacili su zastave u onom kavezu, neki su se i skinuli (sindrom bildera, prezueto od grobara? :), tek.. potpuno su bili nebitni za celu pricu :) A na severu... veselo :) Pocelo je Djurdjevdanom, dok su Belgrade Boysi vodili navijanje (Pedja, Sekula & Zelja), i to skroz dole, jer je centralni deo severa bio popunjen od ulaza - do atletske staze. Ipak.. mi koji smo ostali gore, pevali smo glasnije (kao i uvek.. gornji kop je mesto opste ludnice i dobrog pevanja.. cak su nas prozvali i North Opera :)) Kada smo sigurnom igrom vodili, sever se podelio na dva dela.. gornji, u kojem su bili stariji cigani, sa Zhorom, Zharetom, Budom, mojom malenkoscu i jos.. par stotina njih :) Naravno.. i nezaobilazni pevaci iz North Army koji ne da imaju glas.. nego mislim da bi sami nadjacali Vitezove (koje, kako sam kasnije saznao - niko nije cuo za tih 90 minuta ;)) DakleM... sever, podeljen u jednom trenu na dva dela.. gornji i donji, nadvikivao se pesmom 'Ooooooo.. napred zvezda leee.. ale ale.. ale ale.. napred zvezda, leeeeeee....' (bili smo X puta glasniji od ovih dole, koje su u drugom poluvremenu vodili Shavija i Gaga, da smo, negde 15-ti put, umesto texta pesme, provocirali donji kop sa 'Treba vam pomoc.. ??' :)) Naravno.. nisu nam ostali duzni, pa je usledilo 'Veseli se, gornji kraju, dok ti donji zabijaju' :) Ili tako nesto.. :) Sve u svemu.. vrlo veselo beshe :) I tako.. pevalo se svasta.. skandiralo se i Shekularcu, direktoru Obilica a nekadasnjoj velikoj zvezdi naseg kluba ('sheki pederu, napushi se severu' 'sheki pizdo' i slicno.. mada, iskreno, pisac ovih redova, i vecina ljudi u gornjem delu kopa su na te prozivke cutali.. a zasto.. doslo nam tako..) U drugom poluvremenu, sasvim iznenadjujuce popunjen sever upalio je oko 20ak dimnjaka, uglavnom narandzastih, i to bas desetak sekundi pre no sto je dosudjen penal za nas. (Imamo neverovatan tajming, zar ne? :) Naravno.. bgd-boysi ostaju verni (kratkoj ali sjajnoj) tradiciji, da iako mladi, za svaku temu voljenog kluba nesto prirede.. Sve u svemu.. pevalo se iz sveg glasa ('iz srca.. iz srca' sto bi reko Shavija :) A tek kad smo culi da Radnicki iz Kragujevca vodi protiv grobara.. joj.. majko moja :) Mislim da nije bilo osobe na stadionu koja nije bila u transu, jer nikad blize tituli nismo bili u ovom prvenstvu. Usledilo je i dovikivanje sa zapadom (sada vec tradicionalno, jer je stadion sve puniji i puniji), i to na pesmu 'Kada Zvezdo igras ti..' Naravno.. nisu izostale pesme o duploj kruni, ligi sampiona, a pesma nije stajala ni posle tekme i posle bacanja dresova u prve redove kopa Delija, po zavrsetku utakmice. I tako.. nemoj da nekog od vas nisam video u sredu na finalu kupa :) Che ;)