2 autobusa Delija u sredu uvece krenula su za Solun, na utakmicu kosarkaske evro-lige koju je nas klub igrao sa Paokom. Ni ovog puta nije falilo alkohola i ostalih opojnih sredstava, atmosfera u busevima je bila na nivou. Ipak, samo mladja ekipa uspeva da dodje na utakmicu dok je autobus sa starijima zadrzan 7 sati u Kumanovu. Naime, po prelasku granice tzv. "jugoslavije" i tzv. "makedonije", na jednoj benzinskoj pumpi doslo je do tuce sa osobljem pumpe albanske nacionalnosti. Fino smo ih isprebijali (mada ne onoliko koliko smo mogli), a i jedan nas momak je dobio stanglu u glavu od Siptara. Zbog ovog incidenta ostali smo u Kumanovu, gde smo naleteli i na domace navijace, Kumane, koji nisu mogli da veruju da smo se zadesili u njihovom gradu i izblejali su sve vreme s nama.

Kad su najzad panduri pustili cetvoricu privedenih (nisu im sudili, vec je sve bilo pro forme) krenuli smo za Grcku, usput smo se zabavljali tako sto smo flasama gadjali vozila KFOR-a koja smo preticali ! Smradovi su samo gledali (a par flasa je puklo po sred sofer-sajbni), jedino su nas makedonski policajci zaustavili i pitali nas (a mi se pravili ludi) da li smo mi mozda gadjali flasama kamione, jer je izazvana nesreca!?!?!

Autobus sa mladjom ekipom cekao je starije sve do 16 h i krenuli su za Solun. Tamo su sjajno navijali ali i prisustvovali katastrofalnom izdanju Zvezde, nadamo se da se to vise nece ponoviti. Paokovih navijaca uopste nije bilo- tek 200 ljubitelja kluba par puta se oglasilo skandiranjem jugoslovenskom sportskom drustvu, jer Delije nisu zaboravili nas prijateljski klub Olimpijakos (koji solunjani mrze vise nego Turke!). Nikakvih incidenata nije bilo, a posle tekme deportovani su van Soluna.

Drugi autobus stize na odrediste 1 sat posle utakmice i pada dogovor da izblejimo bar jedno vece u gradu, kad smo vec zbog vise sile propustili utakmicu. Ekipa se deli- neki odlaze u diskoteke, neki u posete damama sumnjivog morala, neki u pijancenje, neki prosto u setnju... Sutradan popodne kolektivno smo posetili srpsko vojnicko groblje u Solunu, Zejtinlik i tamo odali postu slavnim srpskim vojnicima koji su poginuli pri proboju solunskog fronta.

Povratak za Beograd prolazi bez vecih problema, osim sto su nas cokalijski carinici cimali 2 sata zbog spiskova. Nadamo se da cemo nas klub bodriti bar na jos jednoj utakmici ove godine i da cemo i videti koju pobedu