Napomena: akorde pripremio Dimitrije Čudić, sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu

Priča o Vasi Ladačkom

^{A,G6,F,Emol,E}
Zna^Amolte l' priču^E7 o Vasi Lada^Amolčkom?^C I ja sam je ^Gtek onomad ^Cčuo.
Jed^Dmolnom devet dana nije iz^Amollazio iz birtije, ka^Ežu da je ^E7bio čudna ^Amolsorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

^CŽeleo je ^Gkonje vrane, ^Cpo livadi ^Grazigrane,
sat^Dmol sa zlat^E7nim lancem i sa^Amollaše...
Že^Cleo je nji^Gve plodne, vi^Cnograde b^Glagorodne,
u ^Dmolkaruce pre^E7gnute ^Hmolčilaše, ali^E nije mog'o da ih ^Amolima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilaše, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je kažu bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta...

Gorka pesma

G^Amolorko živim, gorko dišem, g^Dorak ^Gmi je čas do ^Amolčasa.
A neke slatke pesme pišem, znam, za bolje nemam glasa.

Ja^C samo ^Gsebe za sve ^Amolkrivim, ^Cjer, ja sam ^Gbirao taj ^Amolput.
E, al' ^Cda pev^Gam to što ^Amolživim, o, ^Fja bih ^Gpevao čisti ^Fblues.

Znam da možda biću smešan, za stručnjake silne naše.
"Šta se ovaj u blues meša? Ma, nek se drži svoje snaše."

Ipak, samo sebe krivim, jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim, o, ja bi pevao čisti blues.

Zbivaće se čudne stvari, buniće se javno mnenje.
Javiće se nadrikritičari, ma, samo drvlje i kamenje.

Ja samo sebe za sve krivim, jer, ja sam birao taj put.
E, al' da pevam to što živim, o, ja bi pevao čisti blues.

Nisam bio ja za nju

^CVolela je klasi^Gku i ja^Czz, čitala je, pretež^Gno, Perl ^CBak.
Njen je praded bio ruski knez, došao je sa Urala čak.

^FNisam ^Gbio ja za ^Cnju, nisam bio ja za nju.
Ne, nikad nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. ^Amol,G,C

Prošla je, uglavnom, čitav svet, London, Pariz, Amsterdam i Rim.
Vozila je plavi "Renault 5", ma, vozila je pristojno, sasvim.

Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

Ž^Emolivela je kao sat^Amol. Stro^Emolgi plan za sva^Amolki dan.
Že^Emollela je z^Amolnati sve: "[ta^F se zbiva? Ko^G se muva?"

Ja sam sasvim drugi tip, o, tako divno slobodan,
baš ma briga za njen krem. Eto, to je to.

Baš i ne bi bio neki brak, kad je ženin idol - čika Freud,
a njen suprug površan i lak, fudbal, coca-cola i Pink Floyd.

O, mama, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

Sretnemo se ponekad. Pita me šta radim sad,
ispriča mi ukratko, šta se zbiva, ko se muva.

Kažem joj da tugujem, kartam se i lumpujem,
s oblacima drugujem, ona kaže: "Sam si tome kriv".

Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

Menuet

U^Amol pet i petnest je zvonio ^Gsat, jednoga ^Ejutra na kraju ^Amolleta.
U šest i deset je kretao ^Gvoz s nekog ^Eperona na kraju ^Amolsveta
mene je ^Ečekao taj ^Amolvoz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, možda, taj dom.

Nije me ^Fčula, mirno je ^Gsnila svoje le^Cpeze i ^Emolsveće i ^Amolčipke.
Snila je ^Fdane, mirne i ^Gnežne, k'o crno - ^Cbele ^Emolklavirske ^Amoltipke.

A u ži^E7votu, sama na ^Amolsvetu, u menu^E7etu tražila ^Amolspas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne želim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...

www.oaza.co.yu

Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 1.9.1997.