Napomena: akorde pripremio Dimitrije Čudić, sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu

Pa, dobro, gde si ti?

^Emol,C,Fis,H
Ni^Emolkad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali ^Gmislim da sam faca i da imam nekog šarma.
Možda ^Dgrešim, al' ja sam takvog ^Emoldojma. ^D,C,H

Ne^Emolki misle da sam led, neki misle da sam vatra,
meni s^Gtvarno nije važno, šta ko misli ili smatra,
kada ^Dona o tome nema ^Emolpojma.

I^D uvek smišljam neki novi stih, i ^Cneki fazon drukčiji od svih,
al'^D uvek kad je sretnem kažem ja istu ^Hstvar:
Pa dobro, ^Ggde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te ^Dzovnem.
Hej, ^Amolreci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa ^Emol203?

Pa d^Gobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam ^Dpopodne?
Hej, ^Amolreci mi, kako mama, kako tata, kako baka, ^Emolkako svi. ^C,D

Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter,
smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
Kako spava, ili tome slično.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
da je čuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
- to bi hteo da joj radim lično.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost,
tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

I uvek smišljam neki novi stih...

Mirka

Č^Fismoluli ste za Zlatni ^EBokal, to je jedan sumnjiv ^Dlokal, al' je kuvar pravi ^Aas.
Sedeo sam sam za stolom, pio viski s koka kolom, kada začuh neki glas:
"Z^Fismolnam vas, pardon, s^E televizije. Vi ^Fismolste ponos naše ^Enizije.
Moja^Fismol kći od devet ^Egodina, sve vaše ^Dpesme zna, baš svaki ^Estih".

Na te reči izvanredne, ponudih da sa mnom sedne, (čekao je samo to).
Reče: "Hm, ja sam iz orkestra, ta što peva mi je sestra, tu smo već mesec i po.
Mi vas ne bi maltretirali, al' bi nešto sad odsvirali,
to je jedan šlager lično naš, želimo čuti vaš cenjeni sud".

Pa reče: "^AMirka, ljubavi jedina ^Dmoja ^E7ti, ko te sada d^Dirka^E7,
i ko ti pod prozore ^Adolazi ^Dda ti s^E7virka?
Mir^Aka, možda bi mi sretno ^Džive^E7li,
samo da si ^Ati našla pravi p^E7ut do mog tužnog ^Dmolsr^Aca".

Rekoh da ću mu pomoći kol'ko je u mojoj moći, al' ja sam pevač tek.
Reče: "Svi su producenti promašeni dirigenti, niko nema šmek.
Mi već godinama sviramo, al' strašno slabo prosperiramo.
Poslušajte još jedanput bar, ovo je prava stvar, veliki hit!"

Pa reče: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka...

Pričali smo posle dugo, o muzici, šta bi drugo, popili smo oho-ho.
Ja od tada slabo radim, stvarno nije da se vadim, al' je razlog tačno to.
Ta mi se interpretacija, javlja k'o halucinacija,
proganja me, muči, vraća se, uvek, k'o bumerang,
taj smešni, divni refren.

Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka...

O, kako tužnih ljubavi ima

Pr^Cofesor Lukić sa ^Fčetvrtog sprata,^C je živeo prilično ^Fsam.
A decu je učio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.

O^Dmol kako tužnih ljubavi ^Gima, baš nešto ^Crazmišljam:
njegova ^Amolžena, Lukić ^FMilena, s drugim je ^Gotišla.
O^Dmol kako tužnih ljubavi ^Gima, ovaj s^Cvet je ispunjen ^Amolnjima,
sve više su^Dmol7mnjam da neko ^Gsretno i voli ^Fjoš.

A gospođa Ruža je radila goblen i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nadje put.
Znam neke sive, tužne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...

Anđelija Prokić je čekala princa i njegovu čarobnu moć,
da joj otplati kredit, da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noć.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A kad se jednom, u dva i deset, vratio kući željan ljubavi i sna,
našao pismo, pao u nesvest, žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...

Ostaje mi to što se volimo

M^Aoj drug iz detinjstva živi ^Cismolsretno na selu,
k'o u ^Fismolruskom romanu, tačno tako.
Ima ^Hmolženu i sina, ima ^Dpodrum pun vina
i ^Asve mu je ravno. ^D

U^A poslednje vreme ja ga ^Cismolvidjam sve ređe,
samo ^Fismolonda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ^Hmol7ne ljuti zbog tog, pruži ^Gruku i kaže:
"Nisi ^Abio odavno".

I ^Hmolsećamo se dana kad smo ^Djoš bili divlji k'o ^Ajeleni hitri,
i ^Hmolsve smo bliži istini i ^Dtuzi što smo bliži s^Dledećoj litri. ^E7

Pitam ga dal' ^Azna da si ot^Dmaj7išla, da si otišla. ^A,Dmaj7
"Ma nije ^Cismolstrašno", kaže on^Fismol, "Imala je d^Drugog, to znaš^E".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.

I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gundja on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".

Odlazi cirkus

^EOdlazi cirkus iz našeg malog ^Amolgrada
^Eširokim drumom što izlazi na ^Fmost.
^EOdlazi cirkus i ja se pitam ^Amolsada:
^Dmollko je domaćin a ko je bio ^Cgost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

^EDal' je sve bilo samo ^Ffol?
^GDal' je sve samo jeftin ^Ctrik?
^EIl' sve te maske kriju ^Fbol
^Gi neki sasvim drugi ^Clik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim prodje neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se ponovo sresti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace će masa naći lako
jer dugi cirkus će doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

www.oaza.co.yu

Created by: S.Maksimović&N.Ivkovic, 7.9.1997.