Napomena:
akorde pripremio Dimitrije
Cudić,
sve sugestije slati na mail pablo@beotel.yu
Pesma
o jednom petlu
Hmoll,Cis,Fis,Hmoll,Hmoll,Cis,Fis,Hmoll,Fis,Hmoll
Im'o sam Fisstrašnog petla, bio je Hmollpravi djavo.
Na Akiši i na vetru, uvek je Dstajao pravo.
Po selu Emollperje leti, diže se Hmollstrašna graja.
U našoj Fiskući, uvek, bilo je HmolldobrihFis jaHmollja.
Im'o sam strašnog petla, bio je pravi ludak.
Koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak.
A koke, čudne ptice, uvek im srce puca,
za nekim grubijanom koji dobro kljuca.
AZa njega nisu bile samo koke Dslatke.
Ne, taj je Askak'o i na guske i na Dpatke.
A tek na Emollćurke, čim je bilo neke Hmollšanse,
princip je Fisisti, sve su ostalo niHmolljanse. FisHmoll
Im'o sam strašnog petla, bio je malo čudan.
Po danu nešto dremljiv, al' noću uvek budan.
Curice iz mog sela čule su za tog dasu.
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.
Za njega nisu bile...
Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta.
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta.
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani,
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani!
Meni je še'set peta, stiže jesen pozna.
Putuje moje društvo i ja čekam na red.
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da čujem petla, barem mesečno jedared.
Poslušaj zato savet što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati.
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide.
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide.
'Ajd živeli!
Boža
zvani Pub
AOvo je priča koju vrlo rado
pričam,
to je priča o Boži zvanom "Pub".
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale,
taj je Ebio kvaran kao šupalj zub".
Odavde pa Dsve do Pešte i do ASrema na jugu
još priča Dbajke o njemu mutni kocAkarski krug
i kažu: "TajD u životu nije Aigr'o na dug!"
IE svi se slažu kako danas nema
takvih kao Boža APub.
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje,
mada o tom nije prič'o ni za lek.
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat,
pa je živeo od kocke ceo vek.
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih.
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih,
i samo kad tera maler on bi rekao stih.
I svi jos pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.
DDžaba vam novci moji sinovci, Adžaba vam bilo dobre volje.
DI pogledi čvrsti, lepljivi prsti, Aja ipak varam malo bolje. E
E, pa da!
Al'D karta je kurva, izvin'te me što
psujem,
jerA ja samo pričam onako kako čujem.
IE ako su lagali mene i ja Alažem vas.
TuD priču zna svako, od vraga do popa,
Ajer mnogi su mangupi ostali tropa.
KE7ockar se krije i čuči u svakom od
nas
i čeka pravi čas.
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar, bogat kao knez.
Igr'o je i upravnik pošte zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez.
U, to je partija bila, još se priča o njoj,
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj.
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj,
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža zvani Pub.
A znate li za ono kad je s izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je pričao posle da je špil bio star,
da je previše pio, da ga poneo žar!
Ma, svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
a svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub.
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane,
al' daleko od tog da je bio zec.
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec.
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
srce se otvara teže nego najbolji sef.
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton.
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on.
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč.
Veš dugo niko o njemu nije čuo ni reč.
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje...
Predlog
APile moje, kako stvari stoje,
Dvreme radi za nas.
BaEš se mislim, što bi zalud kisli,
kDad bi mogli ostati kod Evas?
KAiša pada, gde bi išli sada?
CDrni oblaci Hmolliznad Egrada.
ŠAta je - tu je, Esakrijmo se od DmollAoluje.
Srce lupa kao vojni bubanj
- to je opasan znak.
Imam krizu i uvek kad ste blizu
pada mi na oči mrkli mrak.
Sad bi, možda, ploča dobro došla,
neka muzika davno prošla,
šak i Džeger ili neki sličan šmeker.
FismolOtkad vas znam, stare slike mi Cisimaju novi ram,
otDkad vas znam, neke obične Hmollstvari mi Ečudno zvuče.
BioFismol sam sam, kao niko na Cissvetu, koliko znam.
BioD sam sam, ali sve je to Hmollbilo Eodavno, juče Ajoš!
Dame biraju... A,Fismol,Hmol,E,A,Fismol,Hmoll,E
AOve noći mi smo mogli poći u
restoran il' bar.
Ma gde bili mi bi nešto pili. To je problem, baš u tom je
stvar.
[to da krijem, gadan sam kad pijem,
ja se posvadjam pa se bijem,
zato bolje ostanimo tu nas dvoje.
Otkad vas znam,
stare slike mi imaju novi ram,
otkad vas znam,
neke obične stvari mi čudno zvuče.
Bio sam sam,
kao niko na svetu, koliko znam.
Bio sam sam,
ali sve je to bilo odavno juče još!
Drugar'ce biraju...
Na pola puta
EHej, mnoge vatre Asam Hložio,
i mnoge Gisvode zamCismolutio
nošen Esrećom i Azlom.
I Eda znaš, tri sam Abanke Hpotrošio,
a da Gisnisam ni Cismolslutio,
da Asve to tek prohuji s Hvihorom,
jednom za uvek...
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?
HI vidiš Aveć sam tu, na Gispola puta - Cismolsve Hje Adim!
I fotoEgrafije od vremena izbHledele.
I vidiš Aveć sam tu, Gisna pola puta, Cismolsad miH trebaš Ati,
budi Evodič moj kroz AmutEne Hpredele.
Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.
I vidiš već sam tu, na pola puta...
Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače. 
I vidiš već sam tu, na pola puta...
