Već sam pogled na stas ženin kaže nam, da žena nije određena niza velika duąevna, ni telesna dela. Ona se ne odužuje životu onim ąto radi, već onim ąto trpi:bolovima kod porođaja, brigom za dete, pokornoąću pred čovekom, kome ona mora da bude strpljiva saputnica, koja ga razonođuje. Najveći bolovi, radosti i isticanja snage njoj nisu dati; njen život treba da protiče mirnije, beznačajnije i slabije, nego čovekov, i uglavnom ne treba da bude ni srećniji, ni nesrećniji.
str 12, deo2.
Taj, niskoga rasta, uskih pleća, ąirokih kukova i kratkih nogu, rod nazvati lepim mogao je samo polnim nagonom zaslepljeni ljudski intelekt: u tome naime nagonu sadrži se sva njegova lepota. S viąe prava, nego lepim, mogao bi se ženski rod nazvati ne-estetičnim. U samoj stvari nemaju žene ni za muziku, ni za poeziju, ni za slikarsku umetnost ni pravoga smisla ni osećanja, već to je, ako se tim razmeću i to tvrde, puko majmunisanje iz želje za dopadanjem.
str28.deo 8
